Plodnost je važan deo našeg zdravlja, ali o njoj i dalje kruže brojni mitovi i netačne informacije. Svetski dan plodnosti predstavlja priliku da otvoreno razgovaramo o temi koja se tiče mnogo više ljudi nego što možda mislimo. Šta bi, dakle, trebalo da znamo o plodnosti?
1. Neplodnost je češća nego što mislite
Problemi sa začećem nisu retkost. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), približno svaka šesta osoba u svetu suoči se sa neplodnošću u nekom trenutku svog života.
Neplodnost može pogoditi i žene i muškarce, a njeni uzroci mogu biti različiti.
Važno je znati da niste sami u ovoj situaciji i da postoje različite mogućnosti za prevazilaženje problema sa plodnošću.
2. Nivo AMH nije pouzdan pokazatelj ukupne plodnosti
Kada govorimo o ženskoj plodnosti, jedna od prvih analiza koja se obično radi jeste određivanje nivoa AMH.
Anti-Milerov hormon (AMH) predstavlja važan pokazatelj koji pomaže u proceni ovarijalne rezerve, odnosno približnog broja jajnih ćelija koje su preostale u jajnicima.
Takođe, lekarima pruža korisne informacije o tome kako bi jajnici mogli da reaguju na hormonsku stimulaciju tokom lečenja neplodnosti.
Međutim, AMH nije jedini pokazatelj plodnosti i njegova vrednost ne pruža potpunu sliku o šansama za ostvarivanje trudnoće.
Nizak nivo AMH zato nije automatski razlog za zabrinutost.
On ne govori direktno o kvalitetu jajnih ćelija niti sam po sebi određuje da li je moguće zatrudneti prirodnim putem.
Rezultat je uvek važno tumačiti zajedno sa drugim faktorima, pre svega godinama starosti i opštim reproduktivnim zdravljem.
3. Normalan spermogram ne mora da otkrije sve
Spermogram je jedna od osnovnih analiza za procenu muške plodnosti.
Njime se prvenstveno procenjuju broj, pokretljivost i morfologija (oblik) spermatozoida.
Čak i kada su rezultati spermograma u granicama normale, par i dalje može imati poteškoće sa začećem. U takvim slučajevima uzrok može biti povezan sa drugim faktorima koje standardni spermogram ne može da otkrije.
Jedan od tih faktora može biti, na primer, integritet DNK spermatozoida.
U zavisnosti od individualne situacije, lekar može preporučiti dodatne analize, kao što je test fragmentacije DNK spermatozoida, koji omogućava detaljniji uvid u mušku plodnost.
4. Ne morate da čekate da biste postavili pitanja o plodnosti
Mnogi ljudi počinju da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju tek kada duže vreme bezuspešno pokušavaju da ostvare trudnoću.
Međutim, konsultacija sa specijalistom može biti korisna i ranije, posebno ako imate neredovne menstrualne cikluse, određena prethodna oboljenja ili druge nedoumice u vezi sa plodnošću.
Pravovremena konsultacija može pomoći u otkrivanju mogućih komplikacija i boljem razumevanju dostupnih opcija.
5. Redovan menstrualni ciklus nije uvek garancija plodnosti
Redovan menstrualni ciklus je uglavnom pozitivan znak i često ukazuje na to da dolazi do ovulacije.
Međutim, čak ni redovan ciklus ne znači automatski da je sa aspekta plodnosti sve u redu.
Uspešno začeće zavisi od brojnih faktora, a ne samo od ovulacije.
Važnu ulogu mogu imati, na primer, prohodnost jajovoda, kvalitet jajnih ćelija, stanje sluzokože materice (endometrijuma), kao i kvalitet spermatozoida partnera.
Zato, ako imate poteškoće sa začećem uprkos redovnom menstrualnom ciklusu, preporučuje se sveobuhvatna procena reproduktivnog zdravlja.
Razgovarajmo otvoreno o plodnosti
Neplodnost je za mnoge ljude i dalje osetljiva tema o kojoj nije lako otvoreno govoriti.
Međutim, otvorena komunikacija, pouzdane informacije i međusobno razumevanje mogu pomoći u razbijanju predrasuda i smanjenju nepotrebnih briga.
Svetski dan plodnosti nas podseća da reproduktivno zdravlje ne bi trebalo da bude tabu tema.
Što više znamo o njemu, to bolje možemo razumeti sopstveno telo i mogućnosti koje su nam na raspolaganju.
Ako imate pitanja, ne ustručavajte se da zakažete konsultaciju u našoj klinici Unica.
Naš tim će vam pomoći da bolje razumete svoju individualnu situaciju, odgovoriti na vaša pitanja i zajedno sa vama pronaći najprikladnije naredne korake.
